Majstori

Srbija, zemlja koja samo što nije pretekla Nemačku u rastu BDP-a. Zemlja sa investicijma na kojima bi joj pozavideo i Hong Kong, meka investitora. Zemlja u kojoj predsednik nedeljno otvara jednu novu fabriku i upošljava mladost zemlje na „kreativnim” poslovima povezivanja kablova ili kopanja rude. Srbija, zemlja bez majstora.

Da, majstora. Onih poput vodoinstalatera, keramičara, električara, majstora koji su znali očas da poprave veš mašinu, frižider, televizor… Ne, nisu se oni preorjentisali da rade u nekoj od predsednikovih fabrika tipa Šin Von, Leoni, Cum Tobel i slično. Otišli u Nemačku, kažu njihove dojučerašnje kolege po zanatu. Zalud nedeljama listate imenik tražeći pod oznakom majstor neki broj koji će vam se odazvati. Čak i zvanični servis firme Gorenje daje već godinu dana unazad objašnjenje: Na žalost, ne možemo Vam pomoći za frižider, nemamo majstora. Uzalud zapanjenost, kako servis bez majstora. Odoše svi za Nemačku, a na naš oglas se godinu dana niko ne javlja, odgovara glas preko slušalice.

U Srbiji ostali nekadašnji zanatski šegrti, vični tek da ponešto prikrpe i odrade u fazonu „drži vodu dok majstori odu”. No, zato Srbija ima majstore za političke igre, majstore za proizvodnju neprijatelja, za lažiranje stvarnosti, majstore u odgajanju Velja Nevolja i njemu sličnih, majstore za sve što se ne tiče običnog čoveka sa Ledene stene i njegovog  frižidera koji ne „ladi” na plus 38 stepeni.

Nevolja, ali ne Velja, to je realnost u kojoj tavorimo mi preostali nakon što su nam najpre otišli pametni studenti sa prosekom iznad devet i mladi stručnjaci, a potom i vešti i dobri majstori.

Ostali smo mi, nedovoljno mladi, nedovoljno hrabri, nedovoljno stručni, vešti, zanatom ili diplomom potkovani, da se sabiramo, dok se definitivno ne oduzmemo i predamo lepoti života uz bojler koji ne greje, frižider koji ne hladi i slavinu koja samo što nije poplavila komšiju ispod, dok nam sa televizora oglašavaju završnu fazu Zlatnog doba.