Facijalni znaci skrivanja

Uvek treba imati na umu da laganje podrazumeva svesnu nameru neke osobe da „zavede” svog sagovornika i odvede ga na pogrešan put. Neiskrena osoba ima dva načina da to uradi: krijući stvarnu emociju ili ispoljavajući, odnosno, falsifikujući emociju koju ne doživljava.

Podsetimo da neiskrena osoba vodi najtežu borbu upravo sa sopstvenim osećanjima, bilo da pokušava da ih sakrije ili falsifikuje. Lažov je svestan da ga njegova osećanja „izdaju”. Od spretnosti da ih kontroliše, zavisi njegov uspeh ili neuspeh, dobitak ili sunovrat.

Kada je reč o znacima sakrivanja emocija, pisali smo o mikrofacijalnim ekspresijama koje izražavaju prava osećanja neiskrene osobe i koja ih, nažalost, izdaju. Pošto se ne uklapaju u datu situaciju u kojoj osoba želi da sakrije kako se oseća, ona pokušava da ih na neki način maskira. Pažljivo posmatranje sagovornikovog lica može otkriti nesklad i nedostatak integracije facijalnih znakova koji se pojavljuju na licu. Neki znaci su prenaglašeni u gornjem delu lica, a izostaju u srednjem ili donjem.

Ne postoji savršeni lažov

Postoji više vrsta facijalnih znakova sakrivanja „izdajničke” ali doživljene emocije. Pored mikroekspresija, tu su suzbijene ekspresije, znaci nezaustavljivog rada „pouzdanih” mišića, promene u predelu očiju, kao i vaskularne promene lica. Pošto smo već predstavili informacije o mikroekspresijama, slede informacije o drugim facijalnim znacima sakrivanja.

Kada osoba želi da sakrije znake doživljene emocije, ona može pokušati da ih suzbije, ometa ili maskira ekspresijom neke druge emocije. Suzbijena ekspresija traje duže od mikroekspresije, ali u njoj nisu prisutni svi elementi koji saopštavaju o čemu se, zapravo, radi. Posmatraču je jasno da osoba nešto krije, ali ne zna šta je to. Osoba najčešće maskira svoje pravo osećanje osmehom. Iako je to relativno lako izvodljivo, ne mogu se kontrolisati baš svi facijalni mišići, tako da se lažni osmeh ipak, razlikuje od iskrenog. Na primer, trajanje iskrenog osmeha je manje promenljivo od trajanja lažnog i posmatrači obično mogu da naprave razliku između ove dve vrste osmeha (Frank, Ekman & Friesen, 1993; Scherer & Ceschi, 2000).

Postoje osobe koje imaju savršenu sposobnost kontrolisanja svojih ekspresija, pa na njihovim licima nećemo otkriti „curenje” skrivenih informacija kroz mikro ili suzbijene ekspresije. Međutim, odsustvo ovih znakova curenja nije dovoljno ubedljiv znak iskrenosti.

Sa druge strane, na licima nekih drugačijih ljudi primetićemo pokušaj ometanja ekspresije ili mikro znak stvarnih osećanja, iako to ne mora biti povezano sa laganjem. Iskreni i osetljivi ljudi pokušaće, na primer, da sakriju negativne emocije jer su nepravedno optuženi. I u jednom i u drugom slučaju, moramo biti veoma oprezni u tumačenju odsustva ili prisustva suzbijenih i mikro-ekspresija kao mogućih facijalnih znakova prevare.

Pouzdani mišići – izdajice

Osoba koja hoće da sakrije ili falsifikuje doživljenu emociju nema kontrolu nad aktivnošću svih facijalnih mišića. Neke od tih mišića ona nije u stanju da voljno pokrene, kao što ne može ni da svesno inhibira ili suzbije njihovu aktivnost.

Radi se o tzv. pouzdanim mišićima koji se pokreću onda kada osoba doživljava neku emociju. Njihova aktivnost ne doprinosi uspešnosti laganja već otkrivanju laži. Kada su istraživači (Ekman i Friesen) zahtevali da ljudi namerno pokrenu neke od „pouzdanih” facijalnih mišića, shvatili su da to može da učini samo 10% ispitanika (na primer, pokretanje krajeva usana na dole ili unutrašnjih krajeva obrva na gore). Pretpostavimo da se osoba smeši da bi sakrila strah ili neku drugu negativnu emociju. To neće moći da zavara iskusnog posmatrača koji vidi tragove straha na čelu i u predelu gornjih očnih kapaka. Lažov ne može da utiče na rad pouzdanih mišića na čelu i u oblasti očnih kapaka. On, na primer, ne može uspešno da sakrije čitav niz različitih emocija: zabrinutost, strah, paniku, tugu, bol, ljutnju, iznenađenje. Kao što ne može namerno da izvede povlačenje unutrašnjih obrva na gore i boranje centra čela kao kada je zaista tužan; lažovu ne polazi za rukom ni da ove pokrete spreči. Isti je slučaj sa istovremenim podizanjem i privlačenjem obrva (u situaciji uplašenosti), odnosno sa zaustavljanjem ovih pokreta. 

Primer Vudi Alena

To ne znači da su za svako podizanje ili spuštanje obrva odgovorni tzv. pouzdani mišići. Ima slučajeva u kojima se obrve pokreću zahvaljujući radu drugih mišića i osobi je lako da to izvede (kada želi da naglasi govor, pokaže nevericu ili se čudi). Još jedna facijalna promena zavisi od rada pouzdanih mišića – to je sužavanje usana, kao znak ljutnje. Iako usne još nisu ni pritisnute, ni uvučene, smanjuje se vidljivost crvene površine usana, što menja njihov izgled. Ovaj pokret je jako teško voljno izvesti (Ekman, 1985, 1992)

Međutim, kao i kod suzbijenih i mikro-ekspresija, i kod interpretacije rada pouzdanih facijalnih mišića, posmatrač mora biti obazriv. Neki iskreni ljudi mogu izgledati kao lažovi jer su uplašeni zbog neopravdanog optuživanja. Svesni svoga straha, oni mogu pokušati da ga sakriju, ali će se znaci straha, zbog rada pouzdanih mišića, videti u položaju njihovih obrva. Takođe se moraju uzeti u obzir i individualne razlike. Kod malog broja ljudi, pokreti obrva koji su specifični za izražavanje tuge mogu biti voljno izvedeni i korišćeni za naglašavanje govora. Ekman (1992, 1985) navodi primer glumca Vudi Alena (Woody Allen) koji podiže unutrašnje krajeve obrva da bi istakao važnost onoga što govori. Ni u jednom od pomenutih slučajeva, pokreti pouzdanih mišića se ne mogu interpretirati kao znaci laganja.