Aleksandar Mihailović: Inat, kao poslednje utočište

Na 5 pitanja za Saberi Se odgovara Aleksandar Mihailović, glumac.

 

Ocenite kulturni ambijent sredine u kojoj živite i radite?

Postoji toliko kreativnih pojedinaca, uprkos svemu, kao dokaz da je inat poslednje utočište čoveka koji ima šta da kaže. Za nešto više moraće po fiksni na 011.

 

Na koji način pozorište može da utiče na stvarnost?

Ne može, niti je to ikada moglo. Stvarnost je ta koja utiče na pozorište, dok sam teatar isključivo ostaje na braniku umetničkog dijaloga jednog društva. Tamo gde tabloidno blato obesmisli svaki pokušaj da promislimo vreme koje nas je snašlo, tu bi trebalo da progovori pozorište.

 

Situacije, ljudi, gestovi koji Vas posebno raduju, ohrabruju?

Video sam medicinske sestre  koje plaču zbog preminulog pacijenta. Ima nade.

 

Sadržaj pred kojim uvek iznova zanemite (u negativnom smislu)?

Kako idu godine, toliko često me ljudska glupost ostavi bez teksta, da ozbiljno preispitujem svrhu govora. Pritom, pre svega  mislim na „obrazovane” glupake, da neko ne pomisli da prozivam one krezube, kako ih naziva jedan od onih koji me ostaviše bez teksta.

 

Preporuka za čitanje, slušanje, gledanje?

Svima koji još uvek veruju u višedimenzionalni svet, apsolutno preporučujem „Ispovjedi nekarakternog čovjeka” Ive Brešana, kao i odličan nokturno  Aleksandra Gatalice „Vek”, a sve to se najbolje čita uz Postmoderni džuboks na Jutjubu.

 

 

ALEKSANDAR MIHAILOVIĆ je prvak drame Narodnog pozorišta u Nišu. Do sada je odigrao preko 80 uloga na scenama u Srbiji i inostranstvu. Svojim glumačkim bravurama učinio je nezaboravnim mnoge predstave teatara u Nišu, Zaječaru, Prištini, Leskovcu, Kragujevcu, Pirotu, Kruševcu.

Igrao je u više dugometražnih, TV i dokumentarnih filmova i serija.

Režirao je pet pozorišnih predstava, a autor je i više dramskih tekstova koji su doživeli inscenaciju. Po jednom od njih snimljen je i dugometražni film.

Aleksandar Mihailović, dobitnik je preko 15 glumačkih nagrada i priznanja. Na međunarodnom festivalu  Teatar Fest „Petar Kočić 2019” u Banjoj Luci dodeljena mu je nagrada za izvanredan tekst predstave „U čije ime”.

Umetnički je direktor pozorišnog festivala studentskih i omladinskih pozorišta „Urban Fest”. Angažovan je i kao predavač na predmetima Scenska i Audio-vizuelna umetnost u Gimnaziji Stevan Sremac u Nišu. 

Učestvovao je u oko 150 programa, manifestacija i svečanosti od lokalnog, državnog i međunarodnog značaja.

Ipak, najvećim životnim uspehom i priznanjem, Aleksandar smatra suprugu Danijelu i sinove Nikolu i Mateju.