Laganje i kontrola pogleda

Pored mikrofacijalnih i ekspresija koje osoba pokušava da suzbije, blokira, maskira i umanji ili pojača njihov intenzitet, uočljivi su i facijalni  znaci koje je teško kontrolisati jer su proizvod nezaustavljivog rada „pouzdanih” mišića lica.

Neophodno je spomenuti i još neke facijalne znake sakrivanja emocije koji se pojavljuju u oblasti očiju ili se odnose na pojavu neočekivanih, ali vidljivih vaskularnih promena, bez promene temperature u prostoriji u kojoj se osoba nalazi. Tome treba dodati i iznenadno znojenje.

Oči – ogledalo duše?

U našem narodu se kaže da su oči ogledalo duše. Tako, u svojoj knjizi „Psihofizičko izražavanje srpskog naroda poglavito bez reči”, S. Trojanović (1935, 1986, str. 30) piše: Mnogi misle da u očima mogu da čitaju dušu čovečju, njegov karakter, temperament i vazdan koješta drugo, što je čista obmana, jer se vežbanjem može mnoga unutrašnja tajna u očima da skriva, a kad je urođena pritvornost, podmuklost, lukavstvo i sebičnost, onda je to čak nemogućno odgonetnuti.

Da li izraz očiju može biti lažan? Svakako. Pođimo od toga da osoba može lako i voljno raširiti oči i otkriti veći deo svoje beonjače, što znači da je u stanju da namerno pokrene facijalne mišiće koji su odgovorni za ovu promenu u izgledu očiju. Uzimajući u obzir lakoću kojom većina ljudi to radi, možemo zaključiti da pouzdani mišići nisu uključeni u to tako da „lovac na laži” ne može dobiti mnogo podataka.

Vešti lažovi znaju da ne treba da skreću pogled, pre svega zbog toga što su potpuno svesni da će time izazvati sumnju onih koji ih posmatraju. Različite emocije od kojih neke mogu biti povezane sa laganjem utiču na menjanje pravca gledanja. Zato osobe koje lažu moraju da nauče da kontrolišu usmerenost pogleda. Kad neko nemirno zvera tamo-amo, narod drži da se uhvatio u laži ili nezgodi (Trojanović, 1935, 1986, str. 31). 

Od bledila do crvenila

Emocionalna uzbuđenost se često izražava treptanjem i širenjem zenica. Ovo mogu biti prilično pouzdani znaci laganja jer je osoba koja laže obično uzbuđena čak i kad predmet njenog sakrivanja nisu emocije. Učestalije treptanje se teško voljno smanjuje, a nad širenjem zenica ljudi nemaju kontrolu. Jedini problem je što posmatrač vidi promenu u oblasti očiju i zna da je ona izazvana emocionalnom uzbuđenošću. Ipak, on ne može da odgonetne o kojoj emociji je reč, osim ako ne primeti znake određene emocije.

Pošto suze, koje su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema, takođe, mogu biti znak nekih emocija, postavlja se pitanje da li one mogu biti i znak laži? Ako je osoba tužna i uspeva da sakrije druge facijalne znake tuge (sa izuzetkom obrva), suze koje ne može da zadrži mogu postati pokazatelji njenog pravog stanja.

Iznenadno bledilo, crvenilo i znojenje lica, mogu biti znaci emocionalne uzbuđenosti osobe koja nešto sakriva. Osoba ne može odlučiti da ne pocrveni ili prebledi, niti može zaustaviti ove promene, jer su one automatske i nisu pod kontrolom njene volje. Crvenjenje se vezuje za zbunjenost, stid, krivicu, nekontrolisanu ljutnju, a iznenadno bledilo i znojenje – za strah. Ove promene nisu dovoljno istraživane i posmatraču obično nije jasno koje emocije ove facijalne promene odaju.