Ćutolozi II

Video sam medicinske sestre kako plaču za preminulim pacijentom. Ima nade.

Ovo je, na pitanje šta ga ohrabruje, nedavno, za saberise.rs, odgovorio niški glumac Aleksandar Mihailović.

Da li, zaista, ima nade za nas u 2022. godini?

Sa ćutolozima u Skupštini, sa ćutolozima u Vladi, sa novinarima ćutolozima koji na terene odlaze sa tuđim pitanjima, sa opozicijom koja se čas ujedinjuje, čas razjedinjuje, pa je nekad bolje da ućuti no što progovara, sa onim delom naroda koji se pomirio sa stanjem pa ćuti ili sa nezadovoljnim delom naroda koji je zaćutao jer ne vidi izlaz. Kako sa svima njima očuvati onaj mali, gotovo ugasli plamičak nade da ćemo u 2022. biti zadovoljniji?

Oglašavaju se, umesto ćutologa, tek oni po zadatku, kao na primer ministarka za rad i socijalna pitanja, da postavi dijagnozu reditelju kultnih srpskih filmova da je „kreativno impotentan”. Ona, naprasno proizvedena u filmskog kritičara ili tek glumica naturščik, u ozbiljnom političkom rijalitiju. I kad se to pročita, zaista se zanemi.

Počesmo 2021. sa jakim, ubedljivim i nedodirljivim predsednikom, a završismo je sa predsednikom koji bi da se obesi o luster, kako sam reče nedavno pred masom novinara, kamera, ministara i vlasnikom pečenjare proizvedenim u VD generalnog direktora Elektroprivrede Srbije. A zašto? Zbog Srbije u mraku, bez struje i nesposobnih direktora javnih preduzeća, ali uspešnih ćutologa kojima vrvi javna politička scena.

Oni ćute jer njihova je uloga na početku velike predstave, strogo definisana. Kada se pokreću veliki projekti, otvaraju nove trase koridora, presecaju vrpce novih koreanskih pogona, oni ćute da bi sva počast bila fokusirana na jednog i jedinog. Oni takođe ćute i kad ih taj isti kritikuje, omalovažava i smenjuje zbog kolapsa u energetskom sistemu, urušenih potpornih zidova na koridorima, neostvarenih obećanja… Sada je njihovo ćutanje u službi preuzimanja kompletne odgovornosti za nemar i propuste na njihova nesposobna pleća i time oslobađanje jednog i jedinog svake odgovornosti.

Izbori se bliže, a ćutolozi pokunjenih glava su ti koji bi sada trebalo da pokažu glasačima koliko su izneverili onog koji im je poverio visoke funkcije i basnoslovne plate, a sada pati i javno ih se odriče, jer su ga izneverili. Vodili su pečenjare i krojačke radionice, a sada se ne snalaze u Elektroprivredi, putnoj privredi. Ćutolozi su ti koji bi trebalo sav teret propusta, malverzacija, gluposti, da prevale na sebe i jednog i jedinog pred glasače puste čistog kao suza, opranog od svake odgovornosti. To što su od jednog i jedinog vozdizani u sposobne, a sad ih baca u blato, oni znaju da je to deo unapred definisanog scenarija, koji ni onaj siroti „kreativno impotentni” prozvani reditelj, ne bi mogao da režira. Sada prisustvujemo dramatičnom obrtu u predstavi. Sporedni glumci, otkriva se, glavni su krivci za mogući krah glavnog nosioca predstave. Tek po neki gledalac shvata poentu obrta. Do 3. aprila 2022. nosilac glavne uloge će sa scene poručivati da je žrtva.

Kad se zavesa u noći trećeg aprila spusti, ukoliko žrtva izađe na scenu kao pobednik, svi ćutolozi će opet zauzeti svoje dobro plaćene pozicije i nastaviti da glume. Iznova od uspešnih, do u blato uvaljanih.

Ima li nade za sve nas mimo te scene?

Ako se uzdamo, kao već citirani Mihailović, u pojedinačno isijavanje saosećajnosti, plemenitosti, hrabrosti čak, onda zaista ima nade.

Novi ćutolozi, na osvojenim funkcijama će nas, sigurno, kao i toliko puta dosad, izneveriti.