- (O)grade! - 26. Oct 2023
- Stepenice - 3. Oct 2022
- Još ovaj put - 2. Sep 2022
U vreme novogodišnjih i božičnih praznika, pored druženja, okupljanja i nazdravljanja, podrazumevali su se i trenuci kada se čovek osami i posveti sebi. Knjiga se, nekima, tada nametala kao pravi izbor. Čitali su se naslovi koji su u toku godine poklonjeni ili kupljeni, a nisu pročitani. Uživalo se i opuštalo u tišini koja je vladala između korica romana, putopisa, zbirki priča.
I sve to u iščekivanju proglašenja još jednog romana godine u organizaciji nedeljnika NIN. Zna se, naime, da smo godinama, ako ne i decenijama unazad, u lični izbor za čitanje uvrštavali i naslove koji su ulazili u uži izbor za nagradu ovog nedeljnika. Nije ni čudo. Na spisku nagrađenih tokom minulih 67 godina od ustanovljavanja nagrade kritike za roman godine, našli su se Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović, Dragan Velikić, Svetlana Velmar Janković, Svetislav Basara… I, naravno, Danilo Kiš koji je, upravo povodom te nagrade pre nepunih pet decenija izjavio:
„Naravno, jedna književna nagrada, sa ugledom koji uživa ova koja je meni dodeljena, može podići oko knjige i oko njenog pisca izvesnu, kako se to kaže, prašinu, prašinu koja će se kao sve prašine ovog sveta jednog dana slegnuti, a knjiga će živeti svoj život, usamljenički, slučajni, kao što ga žive sve knjige, a osama oko nje (i njenog pisca) biće tada još veća, tišina još stravičnija… Na današnjem vašaru evropskog književnog tržišta knjige se, nažalost, još mogu najlakše valorizovati upravo nagradama, i tako izdvojiti iz bezimene mase književne produkcije, a da se pri tom često zaboravlja na sudbine drugih knjiga, hiljade drugih knjiga, isto toliko dobrih (ili isto toliko loših, svejedno), kao i te nagrađene.”
Eto, tako je govorio Kiš o knjigama i nagradama. I o prašini koja se diže povodom knjiga i spušta vremenom na njih.
Njegove reči su, na žalost, davno zaboravljene. I od pre dve godine imamo trvenja, sporenja, osporavanja, potaknuta upravo oko NIN-ove nagrade. Kvalitet nagrađivanih romana počeli su neki pisci da osporavaju… Ne zna se šta im je bilo problematičnije, da li sam roman, da li pisac, „nekompetentni i nestručni” žiri. Fokus čitalačke javnosti prebacivao se sa knjige na međusobno optuživanje, sumnjičanje, pa čak i vređanje dva tabora pisaca. Da li su pisci iz užeg izbora za nagradu dovoljno nacionalno osvešćeni, da li je žiri ideološki isključiv, da li su oni mondijalisti, levičari, desničari, koju stranku podržavaju. Unapred se, navodno, znalo, tvrdili su oponenti NIN-ove nagrade, ko ulazi u uži izbor, ko „mora” da pobedi, ko politički stoji iza toga.
Da proglašenje 68. romana godine u izboru Ninovog žirija ne protekne u tišini potrudio se ovaj put Aleksandar Jugović, autor romana koji je, inače, ušao u širi izbor. Jugović je poslao medijima otvoreno pismo u kome tvrdi da povlači svoj roman iz trke za nagradu jer „Ninov žiri dela prosuđuje vanknjiževnim stavovima”.
Prašina je podignuta. Žiri barata vanknjiževnim argumentima, tvrdi pisac. Oni, pak, koji poznaju biografiju ozlojeđenog pisca (ali i narodnog poslanika počev od 2008. godine pa naovamo), tvrde da pisac barata političkim argumentima.
Kako god, 24. januara neki od pisaca koji ne sumnjaju u kompetentnost žirija dobiće NIN-ovu nagradu. Nedelju dana kasnije, drugi pisac, jedan od onih koji bojkotuje Ninov žiri, primiće novoustanovljenu književnu nagradu „Beogradski pobednik”.
Dve nagrade od dva žirija i dva romana godine!
Dva najbolja romana Srbije i njenih podeljenih pisaca!?
Dobro je što će u krajnjem čitaoci biti na dobitku. Oprečni žiriji valjda će, koliko toliko, garantovati dobar izbor i kvalitet romana. A to, ipak, obećava ugodno prepuštanje čitaoca tišini između korica nagrađenih knjiga.