- Copy Paste - 22. Jan 2023
- Pasuljogledanje - 8. Oct 2022
- Mast si si - 16. Sep 2022
Ulazim u specijalizovanu prodavnicu ortopedskih pomagala. Imam problem sa skočnim zglobom. Povreda pri doskoku. Ponavlja se.
Prodavačica jako ljubazna. Spram cena. To im je valjda politika kuće. Što su cene veće, to je i ljubaznost izraženija.
„Imamo kratke, dugačke, držače zglobova sa i bez potpornih, elastičnih i neelastičnih traka, boje atraktivne…”, cvrkuće posvećena prodavačica.
Cene basnoslovne…
A i ona, prodavačica, u skladu s cenama, umiljata. Pažljivo, ko balanser na žici prati moje izraze lica pri pominjanju svakog proizvoda i cene. Širina osmeha se prilagođava cifri.
Odlučih se i platih.
A onda najlepši osmeh i pitanje prilikom izdavanja računa:
„Molim Vas, koji Vas je doktor uputio kod nas?”
Konačno se i ja nasmejah i odgovorih: „Sveti Petar”. I izađoh iz radnje praćen njenim zaprepašćenim izrazom lica.
Utisak preforsirane predusretljivosti u prodavnici, već kroz par koraka, zameni u meni istinska mučnina. Što od bola u zglobu, što od brige da li će oni u prodavnici pronaći broj žiro računa Svetog Petra. A zašto? Pa da mu uplate onih njegovih 5, 10 ili 15 procenata koji pripadaju (po dogovoru) svakom lekaru koji preporuči pacijentu neku privatnu ordinaciju, firmu, pomagalo.
Uveče, bol u zglobu uminuo. Ali san ne dolazi. Preispitujem se da mi Sveti Petar ne zameri jednog dana kada se sretnemo da sam ga oštetio? Šta znam, možda i onima gore procenti znače.