Karavan

Evo nas u februaru, još smo na početku godine. Na kraju prethodne, samo pre mesec dana, Skupština Grada Niša usvojila je planove i programe uređenja i izgradnje za 2022. godinu. Predviđena su sredstva, rokovi i način realizacije. Sve onako kako zakonski propisi nalažu. Nadležni podvukoše i da su sve procedure ispoštovane, a to je podrazumevalo i da su i oni kojih se ta planska dokumenta tiču, dakle građani Niša, blagovremeno upoznati sa njihovim sadržajem. Učestvovali su u njihovom uobličavanju svojim inicijativama i predlozima, izjaviše za skupštinskom govornicom predstavnici gradskih službi.

Dakle, preduzeti su koraci i stečeni su uslovi za ostvarivanje planiranih zadataka i ciljeva. Sinergija je postignuta. Vlast i građani spremni su za niski start u 2022.

Međutim, da li je tako? Zabunu ovih dana unosi Karavan! Kakav Karavan? Karavan sastavljen od najviših predstavnika lokalne vlasti. 

Obilaze se niški kvartovi, prigradska naselja i sela. Razgovara se sa građanima, saslušavaju se njihovi predlozi, sugestije, inicijative. U jednoj ulici traže trotoar, u drugom prigradskom naselju vape: već dve decenije nemamo kanalizaciju. Funkcioneri beleže i obećavaju ispunjenje zahteva.

A sve se to, verovatno, dobrim delom, podudara sa onim što je Grad već obuhvatio prilikom izrade i usvajanja planova za ovu i naredne godine. I što je već ušlo u finansijski plan. Bezobzira na to, Karavan nastavlja da kruži. 

Stiče se, tako, utisak da kod nadležnih postoje nedoumice da još što šta u dokumentima nije dovoljno razjašnjeno. Da će se možda promeniti ili dopuniti ako neki od meštana glasnije zavapi. Legalna procedura to ne dopušta, ali… 

Da li je Karavan način da se potvrdi jedinstvo građana i funkcionera u ostvarivanju ciljeva, ili možda poslednji trzaj da se isprave napravljeni propusti? Ili, pak, građane pokušavaju i neposredno na terenu da ubede u skoro asfaltiranje, rekonstrukciju i dogradnju obdaništa, hale… Trud za svaku pohvalu, rekli bi oni koji o političkoj praksi ne znaju ništa. Terenski rad je uvek bio dragocen, čuje se nešto što promakne na putu od predloga, preko administrativnog uobličavanja odluke, do njenog izglasavanja i usvajanja, ocenili bi ti apolitični građani. Na stranu pitanje kako već usvojeno izmeniti ili dopuniti i udovoljiti zahtevnom Nišliji, zapitao bi se poneki zadrti legalista. 

Terenski rad je, ipak, dragocen. Bliži se  april. Kako građane što uverljivije ubediti da ih u aprilu ne očekuje april-li-li-li…?

Karavan nastavlja. Čemu zluradost? Inicijatori veruju u svoje dobre namere. Neki od građana će, takođe, poverovati u dobre namere vlasti. Bitno je da sve skupa neće izazvati konfuziju ni kod vlasti ni kod Nišlija. Jasno je, naime, da se odluke i planovi donose da bi se sprovele. A karavanski obilasci i komunikacija samo su dodatno sredstvo ubeđivanja građana da je sve u njihovom interesu. Pa, to nikada nikome nije naškodilo.