Imam i ja svojih problema, ali od svih vaših ne mogu da dođem na red.

Jutro s nadom

Navlačim tamne naočare za sunce i istrčavam iz zgrade ka mom sivo metalik četvorotočkašu iz 2006. godine. Puna entuzijazma vozim ga do perionice da mu „udare” poslednji glanc pred susret sa tehničkim servisom, kanalom i svim onim skalamerijama koje će mu izreći sudbinsko Da ili Ne za narednih 12 meseci. Verujem da će proći tehnički pregled i biti registrovan, jer prošle nedelje prošao je skener kod automehaničara i autoelektričara, a za sve to sam izdvojila više no što je moj godišnji izdatak za frizera i kozmetičara.

Kočnice, lamela, lageri, filteri, svetla, maglenke, zbog svega toga vredelo je preskočiti povremeno feniranje, piling lica, Eucerinovu kremu s kolagenom…

A onda hladan tuš! „Gospođo, nemate treći naslon za glavu na zadnjem sedištu!”

Uzalud vapim: „Ali auto je mali, nikad i ne vozim tri osobe pozadi, to ne ugožava bezbednost u saobraćaju…”

„Propis je propis, a ja neću da mi zatvore Servis”, neumoljiv je vlasnik Servisa.

Pokunjeno sedam u mog neregistrovanog ljubimca i bacam se u potragu za trećim naslonom. Usput upadam u kratere na izlokanim ulicama, gume popuštaju zbog udara u neobeležen deo izgrebanog asfalta…

Ali propis je propis. Zakonodavac odlično poznaje planinsko makadamske uslove gradskih saobraćajnica. Zato valjda i zahteva dobro zategnuta i proverena vozila!

Blago nesabrana shvatam: bez naslona za glavu, ode mi glava od drmusanja i zaobilaženja rupa i uleglih šahti.

 

Podne u beznađu

Juče je prijateljičina ćerka u mesnoj ambulanti dobila turski antivirusni lek protiv omikron soja. Pozitivna je na koronu.

Danas je srećem izbezumljenu ispred iste ambulante. Preuzela rezultate krvi i konsultovala doktora oko dalje terapije. Nakon njegovog pitanja „Da li planirate potomstvo?” i njenog odgovora „Da”, usledila je oštra kritika: „Nije trebalo onda da pijete ovaj lek. On je još u fazi ispitivanja. Moraćete da pauzirate narednih šest meseci.”

Ista zdravstvena ambulanta, samo različite smene, popodnevna i prepodnevna. Oni iz popodnevne daju lek, oni iz prepodnevne ga osporavaju i izbezumljuju pacijente.

Nastavljam nema od nesabranosti.


Veče na opasnoj dozi

Ispred laptopa sedim u pokušaju da ovom danu dodam bar mrvicu spokojnih trenutaka. Glavom mi prolaze haotične scene. Čas mi se priviđaju majstori u zdravstvenoj ambulanti koji od pacijenata umesto knjižica traže naslon za glavu, čas doktori u belim mantilima izlaze iz kanala na tehničkom servisu i konstatuju da moj auto neće imati potomstvo. I dok lagano uplovljavam u taktove džez bluz numera, kao maljem u glavu pogađaju me sumanute reči neke domaće bljuvotine čiji promo prekida bluz. „Ti si trokiran, broj ti blokiran! Vozi, vozi, to me loži, loži, na opasnoj sam dozi, dozi!” trešti i ja gasim YouTube i vraćam se starom dobrom ekranu gde uz pomoć daljinskog, koliko toliko, držim stvar pod kontrolom.

Kad tamo, aktuelna premijerka u emisiji zabavnog karaktera u kojoj su najčešći gosti problematični učesnici rijaliti programa i mlade estradne umetnice poznatije po veličini silikona no po pesmama. Premijerka se jada kako se boji smrdi buba! Da sam na njenom mestu bojala bih se ovakvih emisija.

Nesabrana, na opasnoj dozi, dozi, prebacujem kanal.

 

*Naslov za Cakanin zapis predstavlja jednu od njenih legendarnih izjava iz serije Otvorena vrata.