- (O)grade! - 26. Oct 2023
- Stepenice - 3. Oct 2022
- Još ovaj put - 2. Sep 2022
Uoči godišnjice obeležavanja tri veka postojanja niške Tvrđave, na njoj se dešavaju promene. I lepe i one manje lepe.
Da počnemo od ovih drugih. Konstatovano je da se deo zidina Tvrđave obrušio. Stručnjaci su utvrdili da je „ispalo više kamenih ploča”. Da li je proces obrušavanja iliti ispadanja trajao ili se to odigralo odjednom, ostaće nepoznanica. Ništa čudno za nas pogotovo kada se radi o kulturno-istorijskom dobru od izuzetnog značaja. (Tvrđava je ovaj status dobila 1979. godine.) Srećom, novinare još nije napustio istraživački duh te su uočili problem i alarmirali javnost. Da nije bilo njihove reakcije moguće je da bi „proces ispadanja” iz zidina širokih tri i visokih osam metara, nastavio da se širi…
Doduše, i po obaveštavanju nadležnih nije preduzeto ništa. Naravno, kad i među nadležnima ima više i manje nadležnih (čitaj: neodgovornih) te je tako proces „preduzimanja mera da se preduzmu mere” potrajao. Kad je izdržala 299 godina, valjda će i još koji mesec, lakonski su, verovatno, zaključili u tamo nekim kancelarijama. U međuvremenu su savesne institucije konstatovale da su „nesavesni građani odneli kamene ploče” ugrađene između 1719. i 1723. godine. Sanacija izvorno starim pločama više nije moguća.
Ali utešno je, bar kako prenose mediji, da je postignuta sinergija institucija da se stanje na Tvrđavi prati i da se ubuduće blagovremeno preduzimaju mere na njenom održavanju i očuvanju.
U međuvremenu ili istovremeno dešavalo se nešto lepo u vezi Tvrđave. Nakon više decenija, „otvorena” je Beogradska tj. Zapadna kapija. Uklonjene su tezge, nadstrešnice, najloni i skalamerije koje su onemogućavale pristup zidinama. Zapadni ulaz ili, po mišljenju poznavalaca arhitekture, najlepša kapija Tvrđave, oslobođena je rugobnih pijačarskih zastora. Kako i priliči kulturno-istorijskoj građevini. Deluje otmeno i impozantno. Uprkos još neuređenom prostoru, budućem platou, Nišlije se nadaju da će i on osvanuti tako da sa Beogradskom kapijom čini ambijentalnu celinu bez suvišnog kiča i boja. Da prostor posluži za podsećanje na stalnu potrebu ljudi da utiskuju tragove u vremenu i da te tragove niko ne sme da obrušava. Da je naša obaveza da te tragove sačuvamo od drugih, a ponajpre od nas samih i našeg nemara.
Tvrđavu sledeće godine aprila iščekuje divan jubilej — tri veka otkada su završeni radovi na monumentalnom otomanskom utvrđenju. Putopisac je tada zapisao da je veliki Sultan Ahmet „udario gvozdenu prečagu na putu osvajača… izgradio bedeme do svoda nebeskog… i iskopao oko utvrđenja rovove sa kladencem u kome se svet ogleda…”
Nadahnuto opevano s verom da traje kroz vekove. I traje, a mi se u njemu ogledamo.