- Želim da se nadam - 2. Jan 2024
- Samokontrolom do moralnosti - 24. Dec 2023
Da li je samokontrola značajna personalna crta koja osobi obezbeđuje uspeh u veoma širokom spektru socijalnih ponašanja i koji su to problemi koji proističu iz slabe ili neadekvatne samoregulacije? Na ova pitanja pokušale su da odgovore autorke Aleksandra Kostić i Jasmina Nedeljković u knjizi „Socijalnopsihološki ishodi samokontrole”.
Imajući u vidu broj domena u kojima je bio potvrđen uticaj samokontrole, autorkama je bilo intrigantno razumeti prirodu uticaja ovog svojstva kroz relacije sa drugim psihološkim varijablama. Izabrane su sledeće varijable: karakteristike ličnosti, afektivna vezanost, vremenske perspektive, varijable blagostanja (pozitivnost, zadovoljstvo životom), nada, nerealni optimizam, način donošenja odluka, prokrastinacija, motiv postignuća i samo efikasnost.
Saberise.rs će objaviti neke delove ove zanimljive naučne studije koja se oslanja na ozbiljno višegodišnje istraživanje modela ponašanja ljudi kako u izolovanoj, tako i u socijalnoj situaciji. Za početak, saberi se.rs objavljuje uvodni tekst dr Roya Baumeistera, profesora emeritusa i vrhunskog stručnjaka iz oblasti socijalne psihologije koji je pre par nedelja i zvanično dobio priznanje najboljeg u svetu u ovoj oblasti.
Nadamo se da će knjiga „Socijalnopsihološki ishodi samokontrole” probuditi interesovanje čitalaca i podstaći ih da jačaju sopstvene kapacitete samokontrole i ujedno razvijaju svoj „moralni mišić”.
O samokontroli
Samokontrola je jedna od najvažnijih i najkorisnijih osobina. Zapravo, to je jedna od osnovnih i ključnih stvari neophodnih za razumevanje ljudskog bića (Baumeister, 2022). Ne radi se o jednoj od mnogih karakteristika bića, već o centralnom aspektu koji određuje kako je ono organizovano i kako funkcioniše.
Za razumevanje je poučno i bitno napraviti razliku između samokontrole i samocenjenja. Iako postoje pouzdane razlike u ponašanju ljudi sa visokim i niskim nivoom samocenjenja, očekivanje da će viši nivo samocenjenja dovesti do širokog opsega dobrih ishoda nije potvrđeno. Pogodnosti koje donosi visok nivo samocenjenja su poprilično ograničene i često se čini da je nizak nivo samocenjenja pre rezultat nego uzrok problema i neuspeha (Baumeister, Campbell, Krueger, & Vohs, 2003, 2004).
Sa druge strane, samokontrola dovodi do niza pozitivnh ishoda. Samokontrola uspostavljena u detinjstvu predviđa širok niz pogodnosti u odraslom dobu, uključujući: bolje mentalno i fizičko zdravlje; bolje međuljudske odnose; više uspeha u školi i na poslu; manje problema u ponašanju; manje problema kao što su konzumiranje cigareta, hapšenje zbog kriminalnih radnji, nezaposlenost i gojaznost; duži životni vek (Daly et al., 2015, 2016; Moffitt et al., 2011; Mischel, Shoda i Peake, 1988; za pregled, pogledati (Baumeister & Tierney, 2011)). Zapravo su Baumajster i Tirni (2011) ukazali na to da je samokontrola najveća ljudska snaga, budući da generiše tako puno različitih pozitivnih ishoda. Inteligencija je možda jedina ljudska osobina koja može da parira ovim, široko rasprostranjenim pogodnostima.
Kod samokontrole se suštinski radi o promeni reakcija pojedinca. Odoleti iskušenju je očigledan i svima dobro poznat primer: ljudi mogu biti u iskušenju da urade nešto što je loše po njih, ali im samokontrola omogućava da prevaziđu taj bihejvioralni nagon. Na širem planu samokontrola se koristi za menjanje misli, za promenu i poboljšanje emotivnih stanja, obuzdavanje i kontrolu nagona, kao i za poboljšanje učinka prilikom obavljanja zadataka.
Proces samokontrole se može analizirati u nekoliko osnovnih delova. Moguće je da je ljudska samosvest evoluirala upravo u cilju samoregulacije, s obzirom na to da je evidentiranje i praćenje nečega od suštinskog značaja za njegovo uspešno menjanje (Carver & Scheier, 1981). Samosvest iziskuje standarde, tj. ideje o tome kako bi stvari trebalo ili ne bi trebalo da izgledaju, a takvi standardi su bitni za samoregulaciju, jer bez njih je samoregulacija samo stvar nasumičnog menjanja sebe.
Najzad, samoregulacija zavisi od mentalnih operacija, koje promenu čine mogućom, a prva među njima je ograničeni resurs energije (Baumeister & Vohs, 2016). Fenomen iscrpljenosti ega pokazuje kako je samokontrola oslabljena kada je nizak nivo energije, kao u slučaju kada se energija već potrošila u prethodnim postupcima koji su zahtevali samokontrolu ili donošenje odluka. Ovaj obrazac se pokazao u mnogim eksperimentima i mnogim različitim laboratorijama, uz mnogo korišćenih metoda, tako da se s pravom može smatrati najbolje repliciranim nalazom u celokupnoj socijalnoj psihologiji (Baumeister & Tice, 2022).
Svakako je i motivacija bitna. Pojedinac može da poseduje veliku samokontrolu, ali je ne koristi jer nije motivisan. Klasičan primer je studija Volpa (Volpp et al., 2009) o prestanku pušenja. Učesnicima je ponuđen značajan podsticaj u vidu novca da prestanu sa pušenjem. Da bi dobili maksimalnu nagradu, morali su da se suzdrže od konzumiranja svih vrsta cigareta godinu i po dana. Mnogi su uspeli u ovom zadatku, pokazujući na taj način impresivan nivo samokontrole – ali su se ubrzo vratili pušenju jer nije bilo izazova u obliku novčane nagrade.
Šire gledano, samokontrola je važan deo ljudske slobodne volje. Mnogi filozofski pristupi slobodnoj volji koriste mnogobrojne primere koji uključuju samokontrolu (na primer Dennett & Caruso, 2021; Mele, 2022). Moralnost, takođe, zauzima centralno mesto kod slobodne volje i zaista može da bude razlog zašto je ljudima uopšte stalo do slobodne volje, s obzirom na značaj moralne odgovornosti za društveni uspeh. Samokontrola, kao sposobnost da se prevaziđu nagoni, da se uradi ono što je poželjnije, naziva se moralnim mišićem i predstavlja suštinski element visoko moralnog ponašanja (Baumeister & Exline, 1999).
Uzimajući u obzir teorijsku kompleksnost, široko rasprostranjen značaj i praktičnu prilagodljivost samokontrole, imperativ je da društvo nauči i razume kako samokontrola funkcioniše i kako se može poboljšati.
Dr Roj F. Baumeister, profesor emeritus
President, International Positive Psychology Association
Recent books: The Self Explained: Why and How We Become Who We Are; The Power of Bad; The Science of Free Will (2024)
Scholar GPS ranks Dr. Baumeister Number 1 in Social Psychology (2023)