Aleva

Život se, između ostalog, sastoji i od paprike. I to one začinske, mlevene. Horgoške ili Aleve. I taj papreni začin životu, otkrih pre neki dan, ima i paprenu cenu. Sto grama košta oko 300 dinara, zavisno od proizvđača. Da kupiš da se oljutiš, ili da ne kupiš jer se ljutiš? Zbog cene, naravno. A na televiziji sa nacionalnom frekvencijom si pre toga čuo blaženo sročeno i umirujuće saopštenje da su „cene životnih namirnica obuzdane zahvaljujući dobrim namerama Centralne banke Srbije!”.

Zahvaljujući Centralnoj banci cena sto grama aleve je dakle od nepunih sto dinara, otišla samo na trista, a mogla je više! Sad košta ko pola kila mesa. Dobro je dok Centralna banka pokazuje dobre namere. Mi, inače, vrlo često  ne umemo da prepoznamo dobre namere.

Na primer, nameru da se putem Oka sokolovog uspostavi kontrola nad parčićima trotoara i kolovoza, mi doživljavamo kao progon koji za krajnji cilj ima gašenje usputnih piljarica, trgovina sa maslinama, mlekarica, pa i samih pijačnih tezgi. Umesto da ograničimo svoje prohteve za zelenom salatom i sjeničkim sirom, mi se ljutimo na one koji samo zahtevaju kolovoz neopterećen usputno zaustavljenim autom.

Zgražavamo se nad dobrim namerama da se uz prizemne kuće s baštom, u ulicama nekada predviđenim za individualnu stambenu gradnju, izgrade monstruozno visoke zgrade za stotine novih stanara i tri stotine njihovih automobila bez obezbeđenog parkinga. Zgražavamo se jer se sebično otimamo za svojih pola sata jutarnjeg sunca i krošnju lipe koju su posekli, a ne shvatamo da je naše ponašanje deplasirano, smešno i jadno. Jer njime usporavamo nečije dobre namere da baš u toj višespratnici sebi obezbedi još jedan stan koji će po paprenoj kiriji izdavati Rusima i ućariti novih deset posto za građevinsku dozvolu izdatu pod sumnjivim okolnostima.

Nema pomoći nama nezahvalnima.

Kukamo nad sto grama aleve, nad ugašenom piljaricom pred kojom više ni sa četiri upaljena ne smemo da se zaustavimo i kupimo kilo ajdared jabuka, nad ono pola sata sunca što nam je zauvek zaklonila sedmospratnica. Koga bre briga za emotivce koje rastužuju banalnosti poput bagerom iščupana lipa i istim tim bagerom iskidan i razoren pogled kroz prozor? Šta su sve te gluposti u odnosu na 500 evra mesečno od Rusa?

Aleva ili deset posto za dozvolu? Svako bira čime će začiniti život.