Bojković S.

Svako od nas poznaje bar neku Svetlanu. Ali jedna je Bojković. Glumica. Dama. Iskrena, pravdoljubiva i srčana. Na pozornici i u životu.

Ličnost godine 2021. po izboru nedeljnika NIN. Svetlana kao svetla na kraju tunela, Bojković kao bojkot.

Usudila se da pruži otpor. Stala ispred ogromnog kamiona da zaustavi pretvaranje jednog zelenog područja u deponiju. Deponiju otpada i deponiju ljudske bahatosti i gluposti.

Sva od manira, iskoračila pred grdosiju za koju, kako kaže, nije baš bila sigurna da li će pritisnuti kočnice i šta će se odigrati u narednih par sekundi. Stala prkosno usred Bare Reva nadomak Beograda, prkosno ko Žanka Stokić, njen filmski lik, kad je 1945. stala pred komunistički sud da joj sude za zločin protiv nacionalne časti! Jer Žanki je zamereno što je glumila, a glumila je jer je morala da živi i tokom okupacije.

Tako je počela odbrana područja Bare Reva kraj Beograda. I ozbiljna odbrana Jadarske doline. Ne, naravno, samo zbog Svetlane, ali i zbog nje, i Tihomira Stanića, i Anite Mančić i tih naših ubedljivih svetlucanja na kraju tunela. Zbog tog svetla kome smo poverovali da je stvarno i iskreno s razlogom koji se i nas tiče, a ne samo njih.

A šta je i da li je zamereno glumici Bojković S.? Što hoće da živi, i da glumi, bez deponija i rudnika, i što je svoju glumačku ubedljivost razastrla po pozornici jedne Bare.

Naivne li teze, rekoše samozvane sudije Svetlani, oni što ih se ne tiču ni Bare Reve, ni Jadar, ni okolina Bora, ni Zlatibor pretvoren u solitersko naselje, ni reke Stare planine. Sve dok te deponije, hidrocentrale, rudnici proizvode dobar bankovni račun, luksuznu vilu, džip za ljubavnicu, koga briga za prkos glumice u poodmaklim godinama. A ni ona, zaključiće političke šićardžije uz jutarnju kafu u ružičastom studiju, ne bi imala te kuraži da joj, oni drugi, ne obećaše neku ulogicu u pozorištu ili TV seriji. Glumila hrabrost pred kamionom, papagajski ponavljaju naručenu mantru likovi koji su pravu pozorišnu scenu možda videli jedino na nekoj svečanosti povodom godišnjice stranke. Ali, zato su dobro proučili scenu političku na koju, po potrebi, unose kafu glavnom dramskom liku.

Da nije toliko jadno i istrošeno, možda bi neko za trenutak i poverovao.

Bojković S. je zapravo čovek kome ta uloga uopšte nije bila potrebna. Nakon stotinu uloga, nakon hiljade predstava, mnogih serija i filmova, nagrada, ovacija, podrške i ljubavi gledalaca. Ipak, ona je sama odabrala pozornicu Bare Reva. Iz sopstvene kuraži i zbog osećaja odgovornosti prema sebi. Ona je ta koja nije kalkulisala koliko će je TV serija zaobići i iz koliko podela pozorišnih uloga će, možda, biti tiho eliminisana.

A kalkulanti bi samo da kalkulišu, jer drugačije ne umeju. Oni ne razumeju interese van ličnih. Oni samo u tim okvirima znaju da zaključuju i zato svima ostalima, pa i Bojković S., to pripisuju. Iskreno ubeđenje, doslednost, vera u nematerjalnu vrednost, to su bajke za malu decu. Onu decu koja Boga još nisu zamenila profitom i kojima je Svetla-na kraju tunela.

Žanku su sudije, te davne 1945. godine, osudili da napusti pozornicu i čisti beogradske ulice. Bojković S. ove 2022. proglašena je Ličnošću godine 2021.

Ko bi rekao da nam je toliko bolje?