- Vraćanje sopstvenog identiteta - 20. Mar 2023
- Otimanje od detetovog ja - 18. Nov 2022
- Ne mogu da kažem neću - 17. Nov 2022
Svaki problem istovremeno je i rešenje.
Priroda nastajanja bolesti nosi i prirodu njenog isceljenja. Naš život je sastavljen od samo jednog postotka događaja, dok preostalih 99% predstavlja reakcije na događaje. Objektivno, ono što mi doživljavamo kao probleme jesu životne lekcije i iskušenja koja nas okreću sebi samima, s osnovnom porukom da ne možemo da izađemo izvan, dok ne prihvatimo sebe iznutra.
Mi nismo neispisana ploča, već dolazimo na ovaj svet kao programirana informacija. U detinjstvu formiramo podsvesna verovanja koja nas štite dok smo deca, ali ih često ponesemo i kroz ceo život.
Lojalnost nesreći
U skladu s tim nesvesnim programima su i naši životni izbori. Tako biramo upravo partnere koji će nas povrediti, jedemo hranu koja će nam smetati, oboljevamo od bolesti koje su mučile naše roditelje – nesrećni smo koliko i oni sami, jer im tako pokazujemo lojalnost.
Nijedna druga bolest ne pokazuje tako duboku povezanost između tela i duše kao kancer. Od ove opake bolesti uglavnom boluju ljudi koji pokušavaju da žive ekstremno prilagođeno normama i koji se trude da svojim zahtevima nikome ne budu na teretu. Izazove za lično samopotvrđivanje potiskuju, jer ne dopuštaju sebi nikakvo eksponiranje. Plaše se mogućnosti razvoja i novih iskustava. Ovde se ne radi samo o duševnim odstupanjima, nego i o telesnim.
A onda, posle perioda potiskivanja i gušenja sebe, telo prelazi u drugi ekstrem. Nailazi bujica koju samožrtvovanje više ne može da kontroliše.
Život po principu nefleksibilno pridržavanje pravilima dovodi do neproživljenog života, a on vodi u bolest.
Kancer je povezan sa podsvesnom željom za smrću – nekada se desi da u određenoj situaciji reagujemo tako što poželimo da nas nema, jer nismo u stanju da se svesno suočimo s nekim životnim izazovima koji su previše bolni. Takvu misao um automatski pohrani – ona se zalepi za podsvest, a podsvest upravlja našim životima.
Kancer dojke povezan je sa potrebom za davanjem sebe. Glavne emocije u pozadini kvržica u dojkama i raka dojki jesu povređenost, tuga i nedovršeni emocionalni problemi povezani s hranjenjem i davanjem. Osećaj krivice koji imamo zato što ne možemo da oprostimo sebi ili drugima, blokira energiju u našim grudima. Žene sa rakom dojke često su sklone samožrtvovanju, nisu sposobne da prime podršku drugih, sklone su da skrivaju ljutnju iza fasade ljubaznosti i često imaju nerešen sukob sa svojim majkama, kao i nemogućnost uspostavljanja dobre komunikacije sa ženskom decom.
Stres – lažni krivac
Važno je znati da nije emocija ta koja uzrokuje problem, nego je to naša nesposobnost da se potpuno izrazimo, otpustimo emocije i da reagujemo na situaciju zdravo i prilagodljivo.
Zabluda je da izuzetno stresan događaj u životu uzrokuje bolest. Ne. Na rizik od bolesti više utiče način na koji savladavamo problem, a bolest nas upozorava da sa našim životima nešto nije u redu.
Tako se suočavamo sa saznanjem da se, tek kada uništimo telo, zdravlje, duh, setimo da moramo ostaviti cigarete, promeniti ishranu, okrenuti se sebi, početi zdrav život. Ponekad verujemo da će nas lekovi izlečiti, ali… pilule ne deluju na programske obrasce.
A šta su programi?
Programi su informacije iz potisnutih emocija koje ćelijama daju uputstva kako da se ponašaju.
Šta su potisnute emocije?
One su poput Titanika. Kada brod potone, one nestanu iz našeg vidokruga, ali brod ostaje. On je samo potonuo u nevidljive sfere. „Neispoljene, potisnute emocije nikada neće umreti. One su sahranjene žive i pojaviće se kasnije na mnogo ružniji način”, još davno je konstatovao Frojd.