Copy Paste

Kraj minule 2022. godine obeležio je jedan gotovo tragi-komičan događaj. I to u zdravstvu, gde uglavnom prevladavaju tragični događaji. Informacija je otprilike ovako glasila: jedan doktor odbio je funkciju rukovodioca.

Vest je izazvala buru komentara i čuđenja. Čudili su se ljudi da u vremenu jagme za zvanjima i funkcijama, neko odbije šefovski status. Ali još veću zapanjenost proizveo je drugi deo informacije: doktoru je nuđeno šefovsko mesto nečega što ne postoji!? Da li je predlagač takvog „unapređenja” želeo da se sprda s doktorom ili je ovim gestom dao povoda za sprdnju sa njim samim.

Za većinu oguglalu na besmislene postupke nadređenih, to i nije bilo neko iznenađenje. Osionost potkrepljena glupošću i isključivošću nije retka pojava međ stručno neutemeljenim nalogodavcima. Uostalom, još je Ciceron tvrdio da postupci najbolje govore o čovekovoj naravi.

Dakle, loša ponuda s početka teksta bila je, zaključio bi citirani Ciceron, posledica nečije loše naravi. Otkuda, međutim, loša narav kod uglednog i visoko rangiranog građanina? I tu se setih tužne priče o detetu, drvetu i pištolju.

Elem, krenula grupa prijatelja na prvomajski izlet. U poslednjem trenutku pridružuju im se i komšije s detetom. Dan divan, priroda ozelenela, ljudi opušteni i razdragani. Veseo žamor odjednom prekida urlik. Preteći. I besan čovek. Onaj komšija koji se pridružio vitla pištoljem i grmi: Gde je? Samo da ga nađem! Ubiću ga!

Nasta haos. Izbezumljeni izletnici razleteše se da nađu dete. Pre oca. Pre no što opali pištolj. I, na sreću, nađoše ga kako od straha drhti na drvetu.

Kakve sve ovo veze ima sa ponudom? Ne znam. A sa postupcima?

Možda i ima. Ali sa čijim? Onoga na drvetu ili onoga ispod drveta?

Ciceron bi to sigurno bolje objasnio.