Falsifikovanje osećanja

Pored facijalnih nagoveštaja sakrivanja emocija, postoje i facijalni znaci falsifikovanja osećanja, kada osoba ispoljava ono što nije doživela. Ekman (1992, 1985) navodi da su znaci koji ukazuju na falsifikovanje emocija asimetrija, vremenska neusaglašenost i mesto u toku konverzacije.

Asimetrija lica

Osobe koje lažu, obično nisu u stanju da voljno proizvedu facijalnu ekspresiju iste jačine na obe strane lica. Jedna strana lica je aktivnija, tako da facijalna ekspresija ima asimetričnu formu. Asimetrične ekspresije nisu isto što i unilateralne ekspresije, koje se pojavljuju na jednoj strani lica, kao ekspresija prezira. Razlika u jačini ekspresije na levoj i desnoj strani lica je, obično, znak nedoživljenih emocija.

Istražujući fenomen asimetrične ekspresije, Ekman i Frizen su koristeći FACS, izvršili preciznu analizu snimaka spontanih i poziranih ekspresija emocija i indirektno došli do znakova falsifikovanja emocije. Pokazalo se da su spontane ekspresije bile simetrične, a pozirane asimetrične. Na primer, kod snimaka pozirane sreće, bio je vidljiv jači osmeh na levoj strani lica, dok se na snimcima stvarno doživljene sreće nije uočavala razlika u jačini. Kod odglumljene ljutnje je, takođe, ustanovljen jači pokret spuštanja obrve na levoj strani. Pozirana odvratnost proizvodi jače boranje nosa na desnoj strani, što nam govori da se asimetrija ne uočava samo na levoj strani lica. Uprkos tananim razlikama u stepenu aktivnosti leve i desne strane lica, ispitanici su na osnovu običnog posmatranja mogli da naprave razliku između simetričnih i asimetričnih ekspresija.

Iako je većina asimetričnih ekspresija znak da osoba pokazuje emociju koju nije doživela, treba tragati i za ostalim znacima laži na licu.

Neusaglašenost trajanja

Ukupno trajanje facijalne ekspresije, odnosno izvesna vremenska neusaglašenost sa uobičajenim trajanjem, predstavlja drugi skup znakova laži. Facijalne ekspresije doživljenih emocija ne traju dugo. Tako, produženo trajanje facijalne ekspresije ukazuje na laganje. Na primer, ako ekspresija doživljene emocije traje 5-6 sekundi, izuzev iznenađenja koje traje manje od sekunde, ekspresija koja traje 10 ili 15 sekundi postaće sumnjiva. Produženo trajanje intervala od započinjanja mišićnog pokreta do trenutka kada on dostiže plato na kome se više ne vidi bilo kakvo povećanje mišićne aktivnosti (onset time), kao i produženost vremenskog intervala od završetka platoa do potpunog prestanka mišićne aktivnosti (offset time) su sigurni znaci laganja. Osoba koja se pretvara da oseća emociju mora naučiti da vremenski usaglasi javljanje i nestajanje ekspresije sa ostalim elementima situacije u kojoj se nalazi.

Odglumljena ekspresija mora imati logično mesto u okviru ostalih elemenata komunikacije (verbalnih i neverbalnih), da bi laž „prošla”.

Svako bi, verovatno, posumnjao u verodostojnost iznenađenosti nekog poznanika, ukoliko bi on prvo izgovorio rečenicu „Nisam očekivao tvoj dolazak!”, a tek posle toga raširio oči, lučno izvio obrve i otvorio usta.