Hotelski ostaci

poput ostataka hrane, splačina, pomija…

 

Slučajno mi, pre par dana, pažnju privuče već bajata vest: Na Festivalu kratkog dokumentarnog filma u Kanu film „Znaci života” Marka Nikolića, proglašen najboljim. Tema filma su naši napušteni i ruinirani hoteli koji su nekada bili ponos hotelsko-turističke ponude Jugoslavije i Srbije. Posle nagrađivanih domaćih filmova sa temama o istraumiranim ljudima i zemlji u rasulu, na red su došli propali hoteli. Ili je to sve, zapravo, bila ista tema obrađena iz različitih uglova.

Jedan od bivših radnika ispred hotela obraslog u korov i sa razvaljenom stolarijom, na pitanje autora filma: Hoće li nam biti bolje, odgovara – Nama je već bilo bolje!

Ispravnost i istinitost te izjave potvrdi u momentu pomisao na Nišku Banju i njena tri objekta koja su nekad, s punim pravom nosila  naziv hotel.  Već nam je bilo bolje. U to će se uveriti svako ko ode do Banje. Dočekaće ga prizor dostojan scene iz horor filma: osakaćene zidine nekadašnjeg Hotela „Srbija”. Ako tu ne odustane i produži centralnim i jedinim šetalištem naići će na sablasno napušten Hotel „Ozren”. Par koraka dalje ugledaće zgarište nekada najsavremenijeg i najopremljenijeg srpskog hotela, hotela izgrađenog 1935. godine, posle rata preimenovanog u „Partizan”.

Ovaj poslednji, goreo je u plamenu jula 2018. samo četiri meseca nakon što je oglašena njegova prodaja. I danas kolaju priče da je požar namerno podmetnut da bi se oborila cena hotelu koji je sagradio industrijalac Milenković u nameri da Srbima priušti lep, udoban, komforan hotel sa sobama i apartmanima udešenim po evropskim merilima, salama za ručavanje i zabavu, sa baštom od blizu hiljadu mesta, hotelskim lekarom i osobljem, poslastičarom, terasama za sunčanje, liftom, garažama za automobile gostiju… Onda kada nam je bilo bolje, u „Partizanu” su održavani i veliki stručni skupovi, konferencije, simpozijumi… Četiri godine nakon što je zahvaćen vatrenom stihijom, „Partizan” se i dalje crni nasred Niške Banje, a aktuelni predsednik opštine ponavlja za medije uvežbanu frazu: Radimo na tome da se hotelsko turistički kapaciteti Banje što pre unaprede.

I unapređuju se. Kako koja hotelska fasada dotraje i preti da se obruši i povredi zalutalog turistu, opštinski organi postave novu žutu upozoravajuću traku ili se, čak, potrude da ušrafe ogradu koja označava gradilište. Samo bez rokova početka, a još manje završetka radova. I to je sve.

Nama je već bilo bolje, reče bivši radnik napuštenog srpskog hotela u filmu „Znaci života”. Za hotel „Partizan”, kažu poznavaoci tadašnjih prilika, godinu dana unapred rezervisala se soba, bašte hotela bile su pune, svirali su odabrani bendovi, na terasama se plesalo… Sad se banjskim šetalištem, iz jedinog kafića, povremeno zaori urlik neke nesrećnice koju je alavi menadžer progurao do estradne scene prethodno joj proverivši sve kvalitete, sem muzičkih.

Da, u Niškoj Banji je sigurno već bilo bolje. Prošlost nam se podsmeva iz crnih prozorskih rupa nekadašnjih apartmana, sala za ples, sa nagorelih terasa bez ograda. A sadašnjost? Ona bi da se skloni u budućnost dok ravnodušni banjski gosti zavaljeni na klupe, između dva zalogaja brze hrane kupljene na obližnjem kiosku, povremeno bacaju nezainteresovane poglede na tužne ostatke hotela.