- Sokrat i ljudi - 7. Nov 2022
- Ženo, ti si sebi najveći Alkatraz - 8. Oct 2022
- Niti umem s ljudima, niti me to zanima. - 28. Jul 2022
Jutro ispred zgrade
Poslednji je dan 2021. godine. Blago naparfimisana krećem na posao. Ispred zgrade me dočekuje dim. Prva pomisao: neko je raspalio ražanj i peče novogodišnje prase. Ništa me ne bi čudilo da se to dešava na travnjaku ispod terasa. Jesenas su tu postavljali improvizovane šporete sa ćuncima, pekli papriku i pravili ajvar! Ali, ovaj dim ne miriše ni na šta što bi bilo jestivo.
Ovaj dim „miriše” na deponiju. Dopire iz podzemnog kontejnera. Neko je ubacio vatru u sadržaj kontejnera. Klasična srpska prednovogodišnja razdraganost, ne mari „simpatična” dopuna ionako zagađenog vazduha – klasičnim smradom.
Neko zove vatrogasce…
Moj pokušaj da u kancelariju stignem obavijena mirisom parfema, propada.
U nozdrvama mi mirisi komšijinog kiselog kupusa sa stepeništa i paljevine iz kontejnera. Nesabrana trčim za autobusom.
Podne u kafiću
Pauza na poslu i naručena kafa u obližnjem kafiću. Pokušaj tridesetominutnog opuštanja od radnih obaveza. Podrazumevano preglasna muzika u inače skučenom prostoru. Sagovornici za istim stolom prisiljeni da povise ton tokom razgovora.
Nekima ni ta količina buke nije zadovoljavajuća. Dopunjuju je totalno nekontrolisanom vikom, razularenim smehom, na momente vrištanjem koje nadjačava sve ostale zvuke.
Njih tri za susednim stolom nepristojno glasne, do mere da nadjačavaju i muziku i žamor svih prisutnih. Usiljeno razdragane izgovaraju banalnosti začinjene psovkama.
Otkud ta potreba da se javni prostor nasilno zaposeda ispraznom galamom? Zašto se plašimo tišine?
Izlazim iz kafića. Uzaludan pokušaj opuštanja. Polunesabrana koračam ka poslu.
Veče kraj televizora
Televizijska novogodišnja veselja. Ekrani krcati silikonskim lepoticama, botoksovana lica sa veštački napumpanim jagodicama, zastrašujuće uvećane usne… Pedesetogodišnjakinje sa licima dvadesetpetogodišnjakinja, zategnute majke, gotovo mlađe od ćerki… Trešti na ekranima muzika, blješti sjaj dekoltovanih haljina, a lica slična jedno drugom kao rezultat retuširanja najnovijim hemikalijama u službi lepote. Iznuđeni osmesi i zaslepljujući sjaj stomatoloških implantanata…
Svega sporednog u izobilju, a ponajmanje dobre zabave i prijatne muzike.
Obespokojavajući kadrovi iz Prestonice. Polunaga folk diva zavodi masu ugrađenim poprsjem. Ta omama joj polazi za rukom, odnosno za hirurški oblikovanim telom, jer bi je u suprotnom, masa izviždala. Jaki svetlosni efekti, dobro ozvučenje, još bolja pratnja, kamufliraju mega zvezdino pevanje koje ne bi prošlo ni u osrednjoj seoskoj kafani.
Ali, masa se, ipak talasa…
Srećna Nova, ori se trgovima, poručuju sa ekrana televizora…
Totalno nesabrana nazdravljam Novoj 2022.!
*Naslov za Cakanin zapis predstavlja jednu od njenih legendarnih izjava iz serije Otvorena vrata.