Kako sami sebi odmažemo

Svi simptomi ljudskih problema, nalaze se u svesnom umu. Svesni um je jedna od tri dimenzije ljudske svesti. Druga dva uma su nesvesni i nadsvesni um. Svesni um je čovekov Ego. Uporedimo li ga s kompjuterom, on predstavlja radnu memoriju koja obrađuje, sortira, analizira i klasifikuje informacije. Dakle, svesni um se bazira na razumu i volji. Krasi ga logika.

Iako se u nekim duhovnim pravcima sugeriše kako Ego treba nadvladati, on je ipak važna i neophodna instanca naše ličnosti. Ipak, važno je da znamo da svesni um tj. Ego nije programiran za bavljenje uzrocima problema i njihovim razrešenjima. Da bismo problem rešili, moramo se pozabaviti emocijama.

Živimo li pre smrti?

Svesni um prepoznaje negativne emocije, misli, identitete i pokušava da takva stanja neutralizuje zdravim razumom, logikom. Dakle, razum ne pita odakle dolazi neprijatnost, već samo pokušava da je prevaziđe sredstvima kojima raspolaže. Ukoliko u tome ne uspe onda se problem potiskuje u nesvesno i tako stvara zaštitna barijera oko nepoželjnog sadržaja.

Ipak, svesni um se može edukovati i prevaspitavati, pa umesto da postupa po automatizmu, sve više dostiže svoju ekspanziju. To je i svrha rada na sebi. Proširuje se svesnost, odnosno sadržaji pohranjeni u nesvesnom i nadsvesnom umu, dovode se u svest. Takav proces nekada zna i da potraje. Jedna indijska poslovica kaže: „Ako želiš spoznati Boga, onda moraš živeti božanski.” Dakle, biti apatičan i stalno očajan nije božanski. Ipak smo rođeni da živimo u radosti i skladu. To su božanski kvaliteti. Želimo li rešiti uzroke problema, moramo se okrenuti sebi. Čuveno filozofsko pitanje: Ima li života nakon smrti, možemo parafrazirati u pitanje: Ima li života pre smrti? 

Živimo li uopšte? Ljudska kreativnost je najčešće blokirana, a ona je važan preduslov za sreću. Većina ljudi radi posao u kojem uopšte ne uživa, pa se s pravom postavlja pitanje: da li rad (bez ljubavi) ubija? Jer, sve  što činimo iz duše, s ljubavlju, nađe put do uspeha, dok su one prisilne radnje osuđene na neuspeh.

Osećaj nevoljenosti u detinjstvu

Postoje četiri  osnovne negativne emocije, a to su: tuga, ljutnja, strah i  krivica.

Sve  negativne emocije u svom korenu imaju osećaj nedostatka ljubavi, odnosno osećanja nevoljenosti. Osećaj nevoljenosti je posledica neprimerene afektivne povezanosti s roditeljem.

Tuga je u pozadini depresije, apatičnosti i samosažaljenja. Strah u pozadini panike, nervoze, paranoje, nemira, permanentne zabrinutosti i nesigurnosti. Dok je ljutnja u pozadini mržnje, gneva, ljubomore, zavisti ili prezira. U pozadini gotovo svakog ljudskog problema i emotivnih stanja nalazi se krivica i ispoljava se kao krutost, sputanost, zatvorenost, oholost, sadizam, nepoverenje u život, sebe i druge ljude.

Na mentalnom nivou, naši problemi se manifestuju kao misli o sebi, životu, drugim ljudima, misli o Bogu. Kada krenemo u čišćenje verovanja koja se nalaze u našoj svesti, oslobađamo prostor za rad na dubokim podsvesnim verovanjima koja determinišu naše živote, kao duh iz boce koji kaže – tvoja želja je za mene zapovest! „Čudni su putevi Gospodnji”, upravo znači da naša podsvest kreira naš život.

Za kraj, možemo sebi postaviti sledeća pitanja: Kada osećam problem koji imam, šta tada mislim o sebi? Kada pogledam sa strane u sebe takvog s tim problemom, kakvog čoveka vidim? Dok sam u tom problemu, šta verujem o drugim ljudima, šta verujem o životu uopšte? Kakva osoba tačno želim da budem ako bih rešio ovaj svoj problem, gde želim da budem, s kim želim da budem, i konačno smem li sve to da pustim u svoj život?

Budite realni, ali zaista

Često, biti realan obavezno znači da će se stvari odvijati u lošem pravcu i da to treba prihvatiti kao istinu. Ako ste saglasni sa navedenom rečenicom, imate problema sa evaluacijskim selfom. Zapravo, imate problema sa svim selfovima koji nisu u harmoniji.

Istina je da ako očekujete loše, loše će vas i snaći. Pa čak i ako su realni izgledi da se neka situacija odvija u vašu korist, i tada će se verovatno nešto izjaloviti i krenuti kako ne treba. Te i takve sopstvene negativne energije mnogi ljudi nisu svesni. 

Probajte da odgovorima na sledećih par pitanja i procenite nivo negativne energije koju nosite:

*Da li se žalite? Često ili povremeno?
*Da li često raspravljate o tome šta je sve u svetu loše i to češće nego šta je u svetu dobro (loša klima, loši uslovi za život, užasan saobraćaj, idioti na vlasti, glupi zakoni…)?
*Da li kritikujete? Koga stignete ili samo pojedince?
*Da li vas privlače drame i katastrofe (da li možete sebe da odvojite od televizora kada se emituje vest o nekoj nesreći ili raspadu porodice neke od poznatih ličnosti)?
*Da li verujete da nemate kontrolu nad mnogim ishodima u vašem životu?
*Da li se često osećate kao žrtva? Da li govorite kako su vam drugi uradili ovo i ono?
*Da li ste zahvalni za život koji sada živite ili ćete biti manje nervozni tek kada sve, po vašim merilima, dođe na svoje mesto?
*Da li osećate da vam se stvari dešavaju ili mislite da i vi učestvujete u dešavanjima?