- Ko to tamo zeva - 30. May 2024
- Od juga Srbije do severa Švedske - 25. Mar 2024
- Zaplanje ili bujanje korova - 18. Aug 2023
Koga Bog hoće da upropasti najpre mu pamet oduzme.
N. Tolstoj
Na lokalnom putu između Šeleftea i Umee zaustavljam kola kako bih napravio nekoliko fotografija. Prizor je fascinantan: baltički zalazak sunca na nebu presvučenom paletom boja. Ulazim ozaren u kola i tu me čeka ženin prekor.
– Zar ne vidiš kako te svi gledaju? – kaže, kiselo se osmehujući.
– A što ? – pitam, ne shvatajući smisao njenog negodovanja.
– Ovde niko ne parkira na trotoaru. – stiže odgovor i tek tada shvatam da se nalazimo u zemlji u kojoj se poštuju pravila. I nisu to neka stroga pravila, jer ovde ne postoje stroga i manje stroga pravila. Pravila su pravila i ona važe uvek, svuda i za svakoga.
Malo mi je neprijatno, ali tešim sebe – Balkane, Balkane moj, budi mi dobro i dobro mi stoj…
Uveče uključujem TV i gledam vesti iz naše lepe. Dobro vidim, ali loše čujem? Zapravo, uopšte loše ne čujem, ali nekako loše shvatam.
Šta se to sa mojim mozgom dešava pa nikako da razumem da je normalno da u zatvoru zatvorenici siluju starca, kao i to da policajci, na smrt, pretuku zatvorenika? Koga onda zbunjuje to što beogradska Filharmonija, jedna od najuglednijih na svetu, jedva preživljava, dok se kladionice po gradskim centrima množe kao pečurke posle kiše? Zašto onda ne bi i dečiji parkići bili pretvoreni u parkinge, a mauzolej nekadašnjeg najvećeg sina svih ovdašnjih naroda i narodnosti izmešten iz zemlje? Koga to interesuje što zaštitnici ćirilice i srpskog jezika promovišu svoje rodoljublje na nacionalnim televizijama sa izvorno srpskim imenima – Pink i Happy? Ili to što ministra finansija sumnjiče za krađu diploma, a nekadašnjeg ministra inostranih poslova kleveću da nije znao da kaže ni hvala ni na jednom stranom jeziku? Koga to zbunjuje što bivša premijerka i sadašnja predsednica skupštine, a buduća srpska Marija Terezija, jednog dana žustro tvrdi da joj ni na kraj pameti ne pada da krši Ustav, da bi ga već sutradan „malo” prekršila? Pa će sa tom razbojnicom, kako je naziva jedan istaknuti borac za ljudska prava, uskoro i on sedeti u skupštinskim klupama? Možda zato što je čovek tolerantan pa želi da ostvari kompromis bez obzira što kompromis znači poravnanje, odnosno to da će razbojnica, sutra, biti malo aktivistkinja za ljudska prava, a on malo kriminalac. Kako to da u zemlji koja ima najnaprednije zakone o medijima čovek koji predstavlja sve svoje građane, one čiji je posao da izveštavaju, naziva lažovima, a njihove koleginice kravama? Šta znače najmoderniji stadioni u gradovima u kojima igraju nižerazredni fudbalski timovi ili Expo izložba, za koju će biti potrošene milijarde dolara, u zemlji gde svaki deseti stanovnik živi na rubu egzistencije? Naravno, iako je ostalo bez srpskih institucija i bez dinara kao platežnog sredstva, a uskoro će ostati i bez Srba, Kosovo je Srbija! Pitanjima nema kraja…
I taman se čovek ponada da će na sledećim izborima doći kraj ovom ludilu, kad deo opozicionih prvaka, koji su se zaklinjali u borbu protiv ovakvog mešetarenja i ovakve „logike” utrčava u voz da putovanje nastavi zajedno sa velikim vođom. Da li zato što su to moderni političari pa ne haju za onu staru: „Čovek se drži za reč, a vo za rogove”, ili zato što su shvatili da put od parizera do Luj Vitona i nije tako dugačak? Ili zato što, iako mladi i obrazovani nisu pobegli iz zemlje, već su u njoj ostali, ali naoružani moralnim znanjima, onima koje u svojoj knjižici Kavez traži pticu pominje čuveni Jan Kot? Tu im Kot poručuje: „I nećemo da nas poistovećuju sa ulogom koju igramo. Nećemo jednom zauvek da se damo odrediti. Jer smo svoji. To znači neko drugi od svih uloga koje smo odigrali i koje igramo. Zato smo prepoznatljivi.” (J. Kot, 1983: 67) Zar nije sjajno biti prepoznatljiv po svojoj neprepoznatljivosti? Zar je takvoj genijalnosti onda važno to što baba Simku neprestano izvlačimo iz zaglavljenog lifta, pogotovo ako znamo da će uskoro iznad nas poleteti leteći taksiji? Valjda ćemo konačno shvatiti da smo za sve ovo sami zaslužni, a pre svega zbog toga što smo bili dovoljno mudri da toliko visoko uzdignemo nestručnost, primitivizam i bahatost.
Jer, šta ako srušimo naše sunce? Nebo će nam zauvek ostati prazno…