(O)grade!

Da, da… Ograđuju nas. Duž niških bulevara, svuda gde pogled doseže, vide se rešetke. One dele dve saobraćajne trake, dve strane bulevara, dele nas od piljara, ribarnica, cvećara, od nas samih i naše potrebe da skratimo put.

 

A saobraćaj je intenzivan. Naravno, broj automobila raste obrnuto proporcionalno naglom rastu višespratnica, motori jure, a svemu su se pridružili i trotineti, električni.

Da li se grad, kako neki tvrde, ružno ograđuje zarad privatnog procenta od ugrađenih rešetki ili se sve to radi, kako vlast obrazlaže, zbog bezbednosti građana i za njihovo dobro. Metalne rugobe ili ukrasi? Ili nam samo treba vreme  da se naviknemo, odnosno shvatimo da je to standard koji nam je neophodan. U približavanju onome što zovu evropske integracije. Možda građani jesu sputaniji, onemogućeno im je da žure, pretrčavaju, ali su zato bezbedniji i za korak bliži toj integraciji.

A gde nije moguće postaviti ograde, postavljaju se ležeći policajci sa ciljem da se uspori motorizovani saobraćaj. I opet radi zaštite pešaka. Vozači su kivni jer moraju svaki čas da usporavaju i obuzdavaju brzinu. Kivni su i pešaci jer su primorani da prelaze ulicu na obeleženom pešačkom prelazu, da duže hodaju, da možda kasne.  Ukinuto im je pravo na nestašluk tako da su uzajamno frustrirani i jedni i drugi.

Ograda ili ležeči policajac, šta je bolje, delotvornije? Ograde se već zaklanjaju posađenim zelenilom, a i ležeči policajci dobijaju blagu pastelnu boju. Neko, ipak, nastoji da ublaži efekte noviteta. Umirujuće će delovati na povišen pritisak Nišlija zelenilo i pastelni policajci, veruju nadležni.

A ostali?

Dok trotoarima i ulicama pešače sa sve lakšom kesom s namirnicama, osećaju li se bezbedno? Od automobila da. Tu su ograde i ležeći policajci. Lakoća kese im, međutim, sve teže pada.

Ograde! O, grade, šta ti to rade?