Tintara I

Kad mozak ostane bez kiseonika onda nastupa mrak u tintari, objašnjava mi ono što mi se desilo pre par dana dr Steva ilić, kardiolog, a pre svega jedan neposredan, duhovit i nadasve dobar lekar. Znate šta je tintara, pita me dr Steva, a ja potvrđujem. Naravno, glava.

Njegovo objašnjenje stanja mog organizma me je sutradan, dok sam slušala vesti na televiziji, asociralo na Jadarsku dolinu i na to kako joj uskoro preti mrak. Rio Tinto će prirodu Jadra, taj organizam koji vekovima obiluje čistim vazduhom, gde se proizvode tone prirodnog meda, zdravog voća i povrća, ostaviti bez kiseonika. Vađenje litijuma zahteva ogromne količine sumporne kiseline koja će oticati u prirodu. Voćnjaci, pašnjaci, pčelinjaci… sve će to postati sivilo prekriveno mrakom izbačenim iz utobe nekada plodne zemlje. Jer, oni koji upravljaju ovom zemljom, pristaju na ono što druge odgovorne države, ne prihvataju.

Zalud vapaji i dokazi da je Rio Tinto kompanija bez referenci o zaštiti životne sredine. Zalud činjenice o drugim opustošenim prostorima na kojima je poslovao Rio Tinto. Zalud dokazi da ovu Frankenštajn kompaniju ne žele ni Nemačka, ni Engleska, zemlje čija su nalazišta litijuma mnogo izdašnija od našeg. Ove razvijene evropske države i države koje sa jakim ekološkim lobijem, imaju odgovornost prema svojim građanima. One ne pristaju da se kopanjem litijuma, kopaju grobovi deci sadašnjih roditelja.

Onih roditelja koji bi trebalo da zažmure i zaborave kako se divno s proleća beli i miriše rascvetala kajsija i da potisnu zujanje pčela nad tim nežnim cvetovima. Oni bi trebalo svojoj deci da zauvek uskrate ta bela jutra i obezbede im siva, jednolična, obavijena smradom sumporne kiseline. Da pristanu da prodaju i zemlju i sebe za malo para, za bednu nadnicu u rudniku litijuma. I za visok, ogroman profit Rio Tinta i onih koji su se s njima, negde u potaji, rukovali.

Kad mozak ostane bez kiseonika, nastupa mrak u tintari, reče dr Steva. Shvatih, laički, da je to zbog srca koje slabo pumpa. Kiseonik ili ljubav? 

U tintarama ovdašnjih pregovarača sa Rio Tintom, već poodavno vlada mrak. Njihovo srce ne pumpa ljubav prema rascvetalim kajsijama, zvuku pčela, Srbiji i njenoj deci.

U tintarama njihovim zavladao je mračni interes.

A znamo li mi ostali šta je naš interes? I kako da nam deca ne dožive mrak?