Tintara II

Predsednik je u subotu obišao Gornje Nedeljice. Razgovarao sa meštanima o Zakonu o eksproprijaciji. On insistirao na projektima novih puteva i radnih mesta, oni na zemlji sa koje ih teraju, na vodi, rudniku. Predsednik je obećao usvajanje izmena i dopuna predloženog Zakona o eksproprijaciji ili odustajanje od novog Zakona. Tako je Predsednik sam sebe demantovao u Gornjim Nedeljicama. Ako predloženi Zakon o eksproprijaciji nema veze sa otkupom zemlje u dolini Jadra i sa budućim rudnikom litijuma, čemu razgovor sa meštanima jednog sela? Jer, Predsednik i njegovi ljudi do subote su ubeđivali javnost da najavljeni Zakon o eksproprijaciji sa Rio Tintom i rudnikom povezuju samo „mrzitelji privrednog rasta Srbije i simpatizeri tajkuna i ološa Đilasa”.

Građani Srbije su u subotu obišli ulice, raskrsnice, mostove. Na hiljade i desetine hiljada njih, kao na primer u Nišu, šetalo je jer nije poverovalo Predsedniku da novi propisi o oduzimanju zemlje i proglašenju javnog interesa nisu skrojeni po meri krupnog kapitala, Rio Tinta i srebroljubaca koji su lični interes proglasili nacionalnim interesom. Poverovali su onim lekarima koji tvrde da godišnje kod nas od posledica zagađenog vazduha umre šest hiljada ljudi. Poverovali su u tvrdnje dobrog kardiologa i duhovitog čoveka doktora Steve Ilića koji kaže „da kad tintara ostane bez kiseonika, onda nastupa mrak”.

A tintara je, bar mi iz ovih krajeva znamo – glava. Da li naše glave i glave naše dece da ostavimo Rio Tintu i mraku koji će nas zasigurno zadesiti ukoliko ostanemo ravnodušni na vapaj iz doline Jadra?

 

Koliko je Jadar daleko od Beograda, Niša, Vranja? Mnogo je bliži no što kilometri kažu. Nebo nema granicu za sumporna isparenja. Gornje Nedeljice su sada barikada koja štiti i zdravlje niške dece. Do kada će ta barikada izdržati, ne zavisi od sela čije njive i voćnake planiraju da prekriju jalovinom iz rudnika litijuma. Njena izdržljivost je u tintarama svih nas koji ne pristaju da ravnodušno posmatraju okupaciju srpske zemlje, vode, vazduha, umotanu u staniol lažljive tvrdnje da će Rio Tinto i njemu slični, više brinuti o našoj deci i pčelama, no o korporacijskom profitu.

Ali, ipak, čemu tolika povika na Rio Tinto? Zar taj Tinto nije prodrmao naše tintare? I najavio im opasan mrak. I proizveo strah. I želju da mu se odupremo.