Zid i strah III

Razmišljali ste nekad ili ste od nekog direktno čuli ili ste možda pročitali negde da se mnogi odgovori, bitni za čoveka, nalaze u najranijem detinjstvu. Moja iskustva to potvrđuju. Znam da je detinjstvo „veliki kofer” pun tajni. Tada, međutim, tajne to nisu bile. Postale su tajna onog trenutka kada ih je odraslo dete odložilo u taj „kofer”, otišlo dalje i zaboravilo. I što je dalje išlo, tajne su bile sve brojnije i veće. 

Dug je put većine ljudi. Zamislite put od osamdeset ili sto godina. Sve i da si svestan i razuman u starenju, zaborav jede one „pejsaže” s početka puta. Ipak, čovek je čudna naprava. Odavno znam da je zaborav kob ljudska i ako sam u svom životu radio nešto, radio sam na tome da se setim. Naš narod kaže: „Nije čovek glup, nego treba da se seti”. Tako je. Provereno. Detinjstvo je zaboravljena riznica blaga stečenog u prvih sedam godina života. Da, baš tada, kada je čovek dete koje ne gubi vreme nego, nošeno interesovanjem za onim čime je okruženo, uči do iznemoglosti. A onda pada u san. Simpatično i smešno izgleda dete, kad mu glava pada od umora. Kamo sreće da imam takvu pažnju, želju i volju sada. Tek ponekad to doživim, ali deca, ona su čudo.

A ne reče li Bog, kroz Hrista, sina svog: „Nema vam ulaska u carstvo nebesko, dok ne postanete kao deca.” Deca su pravi učitelji i čuvari mnogih tajni koje smo mi „bivša deca” zaboravila, a potrebna su nam ta elementarna znanja. Na primer: kako učiti, kako izgleda kad ne znaš za strah, kako izgleda kad voliš iskreno…? Između ostalog i kako izgleda taj zid, od čega je stvoren i čemu služi. Deca su pravi  mudraci. Ipak, za nas odrasle, to je drugi svet. Na žalost, mi pripadamo mizernijem svetu u koji postepeno uvlačimo i njih. Nudimo im predstavu koju su i nama ponudili. Predstavu prepunu zidova, paravana i maski. Težak je život iza maske, ili bolje rečeno, iza zida. Odvojen od celine. Deca to ne znaju. Zid se stvara vremenom. Od straha, naravno, jer civilizacija je takva. Ima zube, ali „Tvrd je orah voćka čudnovata. Ne slomi ga, al’ zube polomi.” (Gorski vjenac, Njegoš)

Može i bez zida, ali potrebna je hrabrost i štit. Štit je oružje koje liči na zid. Podižeš ga samo kada si životno ugrožen u tom večitom ratu sveta odraslih ljudi u kom sve više važi pravilo „ako ne pojedeš, bićeš pojeden”. Nije lako ići kroz takav svet bez štita. Probao sam i to. Slabu ti tačku traži svet i u nju te udara. I Ahil ju je imao, peta mu je bila nezaštićena. Bez obzira na tu antičku priču, nekim čudom, još nisam pojeden. Ili me samo osećaj vara… Zaštitih se, stadoh iza zida i zaceliše se moje rane.

Još kao mlad čovek, shvatio sam da me guši teskoba između zidova. Pesmu Sivilo koju je izvodila grupa Kriva linija (V.S. zbirka poezije Deca istoka) počeo sam rečima: Srušio sam zidove i pošao nekud. Bežim iz teskobe. Lako se ruše zidovi, ali bez štita se kroz ovaj svet ne ide, tako da se od tada ne odvajam od štita idući putem ka suštini. Otvoreno, u istinu. Teško, a lako.

„I šta je štit tvoj?”, upita Istina. Na to, Car David reče: „Ali ti si, Gospode, štit koji me zaklanja, slava moja; ti podižeš glavu moju.” (Biblija, Paslmi Davidovi, gl3/3), i opet ponovi, misleći na Istog „Ti mi daješ štit spasenja svojega; desnica tvoja drži me, i milost tvoja čini me velika.” (Biblija, Psalmi Davidovi, gl18/35)

Elem, zid, strah, a sad i štit? Počeh sa detinjstvom, a stigoh do iskustava Davida Cara, Gospoda Isusa Hrista i njegovog uputstva da čovek treba „nanovo da se rodi” i ponovo postane dete. Čuli ste za „nanovorođenje”? Čudno to zvuči. Čudno je bilo i Nikodimu (lik iz Novog zaveta) kad mu je Gospod to rekao, a ipak je istina. Za mene je to promena načina postojanja. Nov čovek, bez obzira na godine. Telo stari, ali duh je večito dete. I duša čovekova uzdiše za tim, za detinjstvom, u kome je prisustvo Boga veće od prisustva ovoga sveta. Zato kopajte po detinjstvu, a ako ne uspete da se setite, pitajte neko dete. Zanimljivi odgovori se nalaze kod njih. Ako uspete da doprete do dece, primetićete da tu zidova nema, videćete da su pod štitom. Zidovi su privilegija odraslih. Svoja sećanja (znanje) možete tražiti i u knjigama. 

Ovde stajem. Zbog gabarita teksta. Opet nisam stigao da proverim da li postoji zid napravljen od ljubavi… Valjda ću jednom stići. Svako dobro vam želim. I, naravno, saberite se da se ne biste oduzimali.